Nekoliko godina pre 5.oktobra, sa mnom je počeo da radi kolega sa kojim se i dan danas družim i saradjujem. Sečam se koliko smo se borili da promenimo sistem i sve što je isti nosio sa sobom, kao i kadrove koji nisu obećavali, a koji su redovno dobijali prednost zbog političke pripadnosti.
Taj 5.oktobar nam je tada ulivao nadu.
Na zalost, ništa se nije promenilo, osim što smo ostali bez nade.
I dalje ista priča, isti likovi, iste političke partije, sa kadrovima koji godinama guraju svoje ljude.
Priča mi neki dan šta mu se dogodilo i pita me za savet.
Konkurisao za novo radno mesto, bio na par kontrolnih testiranja i sa velikom nadom čekao konačno rešenje.
Kaže da je bio zadovoljan onim što je uradio na testiranju, da i pored nekoliko kandidata ima velike šanse zbog odličnh rezultata rada u predhodnom periodu, zadovoljava sve potrebne uslove i nadao se da će dobiti to radno mesto.
Medjutim, nije prošao. Radno mesto je dobio drugi kandidat. Čitajući rešenje, uvideo je nepravilnosti, napisao žalbu i poslao istu.
I sada on mene pita za savet – šta da radi ako usvoje žalbu, ponove konkurs? Da li da ide ponovo ili ne?
Rekao sam mu sledeće – obavezno da se ponovo javiš, da odeš na nova testiranja i kada budeš imao priliku, da obavezno pitaš članove komisije – kako oni mogu da budu merodavni za ispitivanje i proveru kadnidata kada su na prošlom konkursu dali posao kandidatu, za koga se utvrdilo nakon tvoje žalbe da ne ispunjava uslove? Kako ti ljudi mogu imati relevantnost, dignitet i kako sutra da saradjuješ sa njima? Šta će tražiti od tebe da uradiš, ako znaš šta su uradili tebi i ostalim kandidatima kod izbora?
Kaže mi prijatelj da njih nije briga i da neće imati prilike da on njih pita, nego će samo oni njega da ispituju.
Pa dobro, šta onda ti možeš očekivati ako dobiješ taj posao?
Tu smo završili naš razgovor. Siguran sam da i on slično razmišlja kao i ja i da mu nije baš prijatno posle ovih mojih predloga i pitanja koja sam postavio. Ne bi da se zamera, a krivo mu, hoće da crkne.
Na kraju mi je samo rekao – nisam siguran da mogu dobiti taj posao, ali ću ipak pokušati.
Pa naravno da češ pokušati i nastaviti da se boriš.
Jer to je jedini način da se promeni sistem. Ukazivanje na nepravilnosti i davanje predloga za ispravljanje istih je rad od koga se ne odustaje, sve ostalo je uklapanje u standarni kliše u kojem nismo i nikada nećemo biti.
Fali nam taj 6.oktobar. Hajde da ga imamo, zbog naše dece!
