Svoja razmišljanja posle odgledanog filma “Parada” prenosi nam Vanja Bursačeva kao gost bloger.
Dom sindikata, sindikalna publika, navijači, dvanaestogodišnjaci, par
nekih nekakvih i par nekih nas.
Čekam, a znam šta me čeka. O kvalitetu filma ne pričam.
Dragojevića volite, mrzite, ravnodušni ste ili ga ignorišete. Temu filma sam
prežvakala, prepeglala, ispresovala i flaširala, preživljavam je. A
sad je neko napravio film.
Parada. Parada. Parada.
Prema tome svako ima stav.
Podržavam. Normalno. Počinje film, prva scena: Jugoslavija,
Dragojević, Kojo, tetovaže iscrtane ajlajnerom, počinje bosanski
lonac.
Prisetim se priča moje mame o filmu Lepa sela lepo gore, kako i
zašto je prestala da gleda ”domaće” filmove u bioskopu. Muka joj je
od rata. Muka joj je od ljudi koji se smeju na nešto što nije smešno
već poražavajuće. I stalno rat. Tada su njeni prijatelji ratovali,
sada ratuju moji. Nije to rat sa puškama i pištoljima, nego rat
ljudskih umova.
Rat dve Srbije, kako je rečeno u filmu. Naše i Vaše. E, pa lepo ja vama da kažem: DOSTA VIĆE, dosta, nas, vas, tebe, mene, njega, nje, toga, njih.
Neću da žvaćem tu priču o Prajdu, hoću da ga doživim.
Neću film bez poruke sa velikom jugoslovenskom ratnom porukom. Ne treba da mi govoriš da smo Hrvati, Albanci, Bošnjaci, Pederi i ja isti, hoću da se
podrazumeva.
Hoću da pogledam taj film za petnaest godina, i da se čudim što je tako bilo, a ne za petnaest godina isto sranje.
Ne očekujem da film promeni bilo šta. Očekujem da se ljudska savest
promeni, da se ne šokiram što se dva skinsa u Berlinu drže za ruke.
Kao i obicno, odlicno!
Bravo Vanjčice :***
E, bravo i za Deku i gostovanja kod njega 🙂
VANJOSLAVA :***
Ja bih rado čitala lični blog ove devojčice. Vrlo like, što bi rekli mi fejsbukovci 🙂
okačeno na wall, btw
Smrsaj malo debela mesto sto se petljas u sve i svasta
Dobro, ako mi je to jedini problem, potrudiću se da to rešim to, zbog tebe.
ko? sta? gde?
it is just a movie, get over it …
Marko
Vidim da si se bas udubio u poJentu blog posta dok ti je pogled u FB slicke i fotke.
Ili budi pristojan ili cu ti banovati komentare.
Kad budes postavio svoju sliku i javno rekao njome koliko si mrsav, lep i pametan, onda cu dozvoliti kod mene na blogu tvoje dalje lupetanje.
Film nisam još gledao, ali i ne očekujem mnogo od njega, kao i drugih domaćih “ostvarenja”. Ovaj film je uhvatio pogodan trenutak za reklamu, priču i promociju, i kakav god da je, zaintrigirao je dovoljan broj ljudi da ga vide i da se o njemu priča. A to je u krajnju ruku i poenta!
Teške reči za film koji je komercijala, komedija, parodija na…
Lepa sela…. je već nešto drugo, ipak tu je bio Vanja Bulić i u to vreme je i to bilo previše što je rečeno,
po meni…
Bravo Vanja!
bravo vanjooo :*
Hvala Vanji što je prenela svoje utiske.
Mogu i ja svoje, ne zamerite!
Prvo, otišla sam u bioskop ne znajući ništa o radnji filma. Kao pala s’marsa!
Strašno sam se smejala, od početka filma. Sve mi je lego: i tema i glumci i režija! Film ima odličnu poruku, samo što ga neće gledati NASILNICI, na žalost.
Mi smo još uvek Balkan i čudićemo se još sto godina kada vidimo dva momka ili dve devojke, kako se drže za ruke. Meni to ne smeta, odnosno, ne smeta mi ništa što je u granicama normale! Svako ima pravo na sopstveni život, ako njim ne ugrožava nikoga. Uvek možemo okrenuti glavu na drugu stranu, ako nam ne odgovara prizor koji nam se nudi! 🙂
Zaboravih da kažem da sam poslednji domaći film gledala tamo neke, hm, ma ne znam koje godine. Bio je to ANDERGRAUND! Onda vam je jasno koliko volim naše filmove! Volela sam “Ko to tamo peva”, “Maratonce”, “Sećaš li se Doli Bel” i to je sve.
Posle rata, sve ratni, a to mi se više gadi!
Pingback: #Tvitomanija #Win ali potpuni #Win | D E D A B O R