Ovo je moj san – da jednog dana imam kuću, veliko (ili sasvim malo) dvorište u koje će moći da se smeste svi psi koje moja ćerka dovuče sa ulice, pogleda me i pita: “Jel mogu da ga zadržim mama, vidi kako je mali?”
Onda meni dođe da plačem kad me pogleda onako puna nade (po ko zna koji put), a ja (takođe po ko zna koji put) odgovorim da ne može, da ga nemamo gde, da nam je stan mali, pa je lažem kako će da plače ako ga odvede od njegove mame opet i opet… Pa žrtvujem još jedan šal, još jednu činiju, sipam toplo mleko i snesem ga na hladan beton ispred zgrade. I onda mi se stvarno plače.
Sanjam…
o sunce malo . . . dobra zamena su hrčci, kornjače, ribice . . . mi smo živeli u jako malom stanu do moje 20. godine, pa smo se preselili u veći, a ja sam imala zološki vrt do tada
ispuni san sa prijateljem druge vrste kog ćete primiti u porodicu 😀
Za malo i mene da rasplaces. Ispuni joj zelju makar kakvim ljubimcem. Nema veze sto je stan mali. I kod mene bila menazerija, pa svi na gomilu, sta fali? Moj junior i zmije dovlacio kuci, a bube nisam smela ni da pipnem a mani da ubijam. I zelim ti da ti se san ostvari.
Ijao, sto juniorka lici na dedu! Kao pod indigo. Da su ti svi zivi, zdravi i vazda radosni!
isti problem Baba, pa kad ne može pas, ne može mačka, ne može činčila…onda u džepu donesu puža. 😎
Kad bi neko poput tebe imao dovoljno veliku kucu svi psi lutalice dobili bi dom, pozdrav druze 😆
Daće Bog, a to je sam svih nas…sem onih koji su taj san ostvarili…
Ma bre kupi detetu ribice, nemo’ si neka.
Lepo je imati uslove za kućne ljubimce kao što su psi i mačke. Želim ti da ti se ostvari taj san. 😀
Kad budem svratio neki dan, dobijes kucence, ili macence, kazi sta ti vise odgovara. 😆 😀
Deda,kupi ribice i od mene ces imati kompletno upustvo oko ordzavanja pa sve do razmnozavanja.Mogu ti dam i savet koje da uzmes za pocetak.
drvena,
imali smo sve varijante, al nije to to… pse obozava, gde god ode nadje bar jedno i onda kuka.
elektra,
pa takav mi bio juce dan 😳 🙄 Dogadjaj od pre nekoliko dana me povuko da pisem, kad je donela najmanje kuce koje sam do sad videla, napolju minus 200, a ja moram da ga vratim… 😕
A na tatu lice oba mi deteta, ljubi ih majka, ko da im ja nisam nista!
Hvala za sve ostalo, bice jednog dana, ja sam veciti optimista, samo me ponekad neke stvari malo dotuku…
Zih,
Pa bolje da vole zivotinje, nego da su neki… 😛
puza bih jos imala gde da smestim!
Milose ovde drugarica!
😉
Pingvince,
dace, dace, nego sta, strpljiva sam ja 😛 😛 😛
Su,
🙄
ma ja ocu, al Deda nece vise da cisti akvarijum, probale smo.
Vihore, nemoj da se igras covece, il da se preselim kod vas? Deda reko da mu se maknemo sa svim ljubimcima koji nam padnu na pamet, jer ce da letimo zajedno s njima!!! 😥
Zmaje,
ribice imali, razmnozavali, ja trudna do zuba cekala cele noci i vadila male da ih ne pojede mama, al kuca je kuca. Sa njom se najlepse igra i mazi. 😆
@Sanja,u kuci si rob.Ja sam isti vas san imao i nekako sam ga ostvario ali vise nema odmora i mira.
Joj Deda, ćerkica je ista ti!
Lep san za novu godinu, neka vam se i ostvari…..
klinci su preslatki a i ove male kuce….
a deca su neuomorna sa pitanjima i ne odustaju tako lako…
a kanarinac?
😀
Koliko je malo potrebno da bi dete bilo srecno, a i roditelji, a to malo, mnogo kosta….ali zato ne treba prestati sanjati, jer se snovi nekada i ostvare.
Godinama smo imali dva kanarinca.
A onda sam ih preneo u moju kancelariju , jer su pravili previse djubreta po kuci, a proglasili onu glupavu bolest :pticji grip…
E, kod mene u kancelariji im je bilo predivno. Kad god mi dodju stranke ili imam neki telefonski razgovor, od njih nije moglo da se zivi, niti da ih bilo ko ucutka. Nekima je to smetalo ali vecini je to bilo prijatno i zabavno, a narocito meni.
Predivno su pevali i cvrkutali.
A onda jednog dana pre par godina , jedan od njih je uginuo jer je neko ostavio otvoren prozor i vrata, a promaja nema milosti prema tako neznim pticicama.
Ostao je jedan koji je na zalost okoncao svoj zivot sad za vikend. Dodjem u ponedaljek na posao, a sve koleginice ne znaju kako da mi kazu i kako cu ja reagovati. Njima tuzno, meni jos tuznije. Nema ko da me doceka cvrkutanjem. Nema mog ljubimca, mog cvrkutala.
Nema ni kaveza, odnesen na pranje i sredjivanje. Samo kesa sa hranom.
I dodjem kuci, kazem Sanji, a ona samo sto nije pocela da place..
Ameni onda padne na pamet da napisem post, al mi nikako ne ide… Sve mi padaju neke smesne stvari na pamet, tek da skrenem misli…
I , tako Sanja napise sta bi baba sanjala i sta sanja, a ja se vucem po kuci ko pokiso mis.
Danas sam morao deo dana da provedem u kancelariji, imao sam neke stranke, a kad god pogledam prema zidu gde je Riki stanovao, sve mi nekeko zao…
Na prolece uzimam dva kanarinca za kacelariju, dogovor je pao jos juce sa koleginicama sa posla. I njima mnogo nedostaju, navikli se… 🙄 🙄 8)
A, da: evo linka ko zeli da vidi Rikija, snimljen prosle nedelje u mojoj kancelariji:
http://www.dedabor.com/?p=1075
….
Zmaje,
znam ja to, al voliiiiiimmmm!!! 😛
Sara,
san ce se valjda ostvariti za neku Novu godinu, a klinci su ludi koliko i slatki.Posebno kad su zajedno. To je moje sestre klinac koji je stariji od Mase 16 dana, a nas je vec veliki… 😛
Deda,
to su bili papagaji, a ne kanarinci i nisu pevali nego KRESTALI!!! 👿
Elektrokuhinja
I ona i sin, oridjinale…
Negde sam omasio, bem li ga,lol… 😛 😛 😛
Jao jadni vi! I mi smo imali papagaja Rikija. Kada se setim sta sam ja sve imala od zivotinja, cek da probam: papagaja i dve macke (sestrina i moja), pa jednog psa, pa drugog psa,pa hrcka, pa kada sam se udala u jednom momentu smo imali dva papagaja, psa i akvarijum sa jedno deset ribica. U medjuvremenu smo doneli i malu zmijicu, koja je pobegla, ne znamo kako, sa cetvrtog sprata. I sada imamo kuce, bišona, 3,5 godina starog, koji mi pomera zivce, ali ga obozavam. Naime, obavlja nuzdu gde god stigne. Sta da vam kazem? Nisam mogla ni da sanjam da tako nesto moze da mi se desi. Sve tepihe je ispiskio, iskakio, ispovracao, te smo sve pobacali. Sad smo bas jako higijenski,golih parketa, sem jednog divnog tepiha krem boje, u dnevnoj sobi. I njega je “overio”, ali se ne vidi. Ide jedanput godisnje na hemijsko. Tedi je mrak, spava sa mnom, s oprostenjem, izmedju mojih nogu i nije ga dobro pomerati nocu, jer to “organski” ne podnosi. Hoce i da ugrize! Eto, zelim vam da vam se svi snovi, u vezi kuce, ostvare. I moja cerka to zeli, pa da zapati azil za pse. Inace, uvek imam na hrani bar jos jednog ulicara,koga sretnem usput.
Potpuno razumljiva situacija, već viđena toliko puta. 🙂
Imali smo rotvajlera, pa mačku, pa psa veličine mačke, pa opet mačku, za sve to vreme papagaja, ribice, pa smo onda je došao Žuća.
E taj je čudo, počeo je i da postuje na mom blogu, i to se uvukao u pod One koje volim, cccc. Još malo pa će da se otcepi i da napravi svoj lični blog. 🙄
A htedoh reći, pa se zapričah, ni jedno dvorište neće biti dovoljno veliko, zar ne? Nešto mi govori da bi ga ova dva slatkiša brzo popunila. 😉
Prvo sam se rastužila, jer sam i ja kao mala dovlačila kući male kučiće, srećom smo imali dvorište, ali bilo je zanimljivo kada noću počnu da laju, pa nema mira cela ulica. Ispuniće vam se san kad tad, želim vam od srca.
Dok sam čitala komentare rastuži me i Deda sa svojim kanarincem, ali kad sam videla kanarinca, slatko sam se nasmejala. Bre Deda ne razlikuješ kanarinca od papagaja. 😆
Mi imamo papagaja. Nasleđen… isterali ga iz kuće, jer je bio ljubomoran na bebu Ivanove sestre, pa je cvrčao dan i noć. Možeš misliti, kako mu je jadničku bilo kad je upao kod nas u familiju. Sada je prevaspitan i slobodno leti po stanu, sa glave na glavu, klinci ga obožavaju, a on ne krešti, sem kad mu nestane hrane, evo mi ga i sad na ramenu, ko gusar sam sa njim. Srećko nam je sedmi član porodice i mi ga nikada nećemo isterati.
Baba baš mi je žao tvoje lepe dečice što ne mogu da imaju psa. Mi imamo jednu koja se zove Mala, ni ime joj k’o svet nismo dali sve od danas do sutra i ostala je Mala. Ona sada ima već devet godina i samo što ne priča sa nama.Veruj mi kad ona skonča jednog dana biće mi žao nje više nego nekih ljudi. M.-u i sinu sam neki dan zapretila: “Da niste ni pomislili više nikoga, neću više da se zaljubljujem!” 😆
Dudo,
blago tebi, bisoni su pravi slatkisi! 😛
mamica,
bas tako, popunilo bi se dok trepnes! 😉 😛
Carolijice,
mene rastuzila zadnja situacija, jer je kuce bilo malo, malecno, drhti siroto, Masa ga spusti na pod, a ono se popne, zavuce joj se pod misku i momentalno zaspi. Zamisli scenu. I onda ga vratis napolje… 😥
A Dedino poimanje cvrkutanja i pevanja je posebna prica.
makarone,
blago i tebi (mislim, ko Dudi). Mi imali malog boksera tri meseca, a onda ga Deda odveo, kao u setnju i nije ga ni vratio, kvarnjak. 👿 😕 Dve nedelje sam bila sva nikakva.
Meni je komšiluk (mada živela sam u kući :)) ostavljao ispred vrata male životinjice raznih vrsta koje su se omacile, ozecile, okotile… a bile neželjen jer sam ih udomljavala do besvesti. Ih, zato sam par puta umalo završila ispred kuće sa njima kada me tata “uhvati” kao dobrotvora i udomitelja.
Sada živim u stanu i moja Nina je često tužna što nema mezimca 🙁
Inače sin je na mamu, a ćera je Bome Dedina!
😉
Dragana,
😛
onda ti je sve jasno! 😉 😛
Klinac je sestrin, nas je veliki decko! Al mozda lici na tetku, valjda sam mu i ja nesto.
ako ne možeš psa, nemoj ništa. bolje je za sve. 🙁
@Sanja izv….al kod drugarstva pol nije bitan 🙂
Pozdrav vlasniku ovog ugostiteljskog bloga, i svim prisutnim gostima 🙂
Samo je web granica
http://5do12.net/
Zih, to i ja kazem… 🙁
Milose,
opusteno 😛 😉
E, sto mi ovo poznato. Tuzna prica mog detinjstva. Zato sad imam gomilu ljubimaca, mislim i previse, snalazimo se nekako, ko ce kome da doaka, oni nama il mi njima, sve u svemu, veselo drustvo iz coska 🙂
Bubazlatica
Ili drugim recima: Sjaj i beda Holiwuda !
Nista ne pricaj, poznata mi je ta prica… Samo sto smo mi sve smanjili na minimum , a patimo nadajuci se boljim vremenima…Nek ide zivot !!!
Po istoj temi, trenutno: Moja cerka na Kopaoniku, a u nedovrsen stan do momkovog, uselila se kuja i ostenila. Kucici porasli, vise ne sisaju, ali zato nemaju ni sta da jedu. Strava. Moja cerka u ocaju, videla ih pre dve nedelje, kada su bili tamo, hranila ih, a i sada. Juci im kuvala palentu, udrobila hleba, pa da vidis kako su smazali, sirotani. Rekla sam joj da im jednu pastetu umuti unutra i da nista ne bacaju od hrane. Ovi jadni, sve jedu. Uh, i meni zao. Sa obe strane stana (mansarda) imam metar siroke simsove na kojima ima posuda za vodu, za golubove. Znam da su prljavi, ali mi je strasno zao, ovako zimi, kada je sve smrznuto, pa im svaki cas sipam toplu vodu da piju. Borim se i za hranu. Nemam bas nista, ali sam im malopre izmrvila korn fleks pa sada cekam da vidim hoce li ga smazati. I ja sam bolesna na zivotinje, strasno.
Sledeći put kad budeš sanjala nemoj, molim te, da pišeš, pojedoh se živa.
Ma uhvatila me muka tog dana, bilo ‘ladno u pm, a ona dovukla jedno malecno… morala sam da se olaksam, jer sam se osecala kao najgori dusmanin na svetu. Necu vise, nisam ja taj apaticni tip.