\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Onaj ko hoce da vlada ili koji je sticajem okolnosti doveden u polozaj da mora da vlada nad ljudima i ljudskim vrednostima, morao bi dosta toga da zna i razume, i jos vise da oseca. Svejedno da li se ta njegova vlast prostire nad skromnim kucanstvom ili nad mnogoljudnom i prostranom drzavom. Ali, pre svega, takav ,,vladalac,, mora da zna i razume, ili bar naslucuje i pogadja, koje su mere i granice ljudskog duha i tela, sta sve ziv covek moze da pomisli, kaze i ucini pod pritiskom mnogostrukih i nejasnih nagona koji u njemu ne prestaju da se smenjuju od rodjenja do smrti. Ako to ne zna, on nece nikad moci dobro, pravedno ni korisno vladati i upravljati ni sa dve macke ili tri pileta, a kamoli manjim ili vecim brojem ljudi.<\/p>\n

Oni koji upravljaju i iskreno zele da drustvo usavrse i izmene nabolje, trebalo bi da imaju u vidu da ce u tom poslu, osim vidljivih i poznatih protivnika, imati i drugih smetnji i otpora o kojima moraju da vode racuna, jer su vrlo opasni, upravo stoga sto su spori, nevidljivi i podmukli.<\/p>\n

Neophodnim, velikim i korisnim promenama koje, rusenjem ili ukidanjem starih ustanova, drustvenih tela i svih oblika svakodnevnog zivota, teze za potpunom izmenom drustva, suprotstavljaju se ljudi zbog svojih utvrdjenih navika, licnih interesa, ili sujete. I to vidljivo. Medjutim, u tim ustanovama, telima i oblicimasamim postoji jaka unutrasnja teznja da traju takvi kakvi su. Pa kad snage koje teze promenama i novinama uspeju da ih potisnu i ,prividno, potpuno izmene, te navike nisu stvarno mrtve, nego strpljivo cekaju i vesto iskoriscavaju svaku priliku da se vrate u prvobitno stanje.<\/p>\n

Tako oni koji se bore za novo i bolje imaju, pored poznatih, jos i svoje nevidljive protivnike, i to u samoj\u00a0 prirodi stvari, a konzervativni ljudi svoje saveznike.<\/p>\n

Cim vidimo da neko, u razgovoru, bez potrebe tumaci tudje postupke, ili reci, ili cak samo namere, i izvodi samovoljne zakljucke i donosi stroge sudove, koji su u stvari presude- trebamo znati da to nije dobar covek ni na dobrom putu. Trebamo ga se kloniti.<\/p>\n

Prokletsvo i pokor ovog sveta, to su ljudi kratke pameti i tvrda srca. Ljudi\u00a0 u kojima se sretnu oba ta nedostatka, to su pustinje u ljudskom drustvu i od njih dolazi najveca nesreca. Oni uporno i dosledno svlace sve na nizi plan. To obaranje stepena vrednosti svega oko sebe, to je njihova svagdasnja hrana. I opsta muka i nesreca.<\/p>\n

Da bi se nekud stiglo i nesto postiglo, potrebno je u nas mnogo. Kao i svuda u svetu, mozda i vise. Pre svegatreba proci, po dubokoj tami , kroz blatnjavo selo i copor nevezanih pasa u njemu. Pa posle toga-ako sta ostane od nas-sacekati jutro, pojaviti se tamo negde medju ljudima, ispavanim, ornim za borbu i razgovor, i – biti takav kakvi su i oni i , po mogucnosti, jaci i bolji od njih.<\/p>\n

Ljudi koji ne paze sta govore i ne vode racuna kad sta govore ni pred kim govore, a mnogo vise misle o tome kako izgledaju i kakav utisak ostavljaju dok govore, nisu ni prijatni i korisni, i sa prilicnom verovatnoscu moze se kazati\u00a0 da ce celog zivota biti i sebi i drugima nezgodni i teski.<\/p>\n

Ali, s druge strane, ljudi koji samo na to paze i samo o tome vode racuna, a ni o cemu drugom- nisu nista bolji. Naprotiv.<\/p>\n

U ovom slucaju pravi put je – u sredini.<\/p>\n

Neki covek nastoji da poraste tako sto u svojim, a zatim i u svacijim ocima umanjuje sve oko sebe. Da bi to postigao, on primenjuje nadljudski i neljudski visoka merila na svacija dela i postupke. Pred njegovim sudom ne moze niko opstati, ni tu meru izdrzati, pred njim se sve spusta, povija i smanjuje do nepostojanja. Jedinica merenja je : nula.<\/p>\n

Kad tako sve oceni, premeri i sravni sa zemljom, onda se pobednicki proseta tom pustinjom, kao melanholicni trijumfator, zaleci se na nesposobnost ljudi i nesavrsenost stvari. A iza njegovih ledja odmah se ispravlja i dize sve sto je on svojim merenjem oborio i unizio i dobija ponovo svoju stvarnu meru i visinu koju je oduvek imalo. Ali on, on se nikad ne okrece da bi pogledao iza sebe, ide samo napred, pobednicki i sigurno, i meri i obara sve, a sam nista ne zna do to i niceg nema do svojih visokih merila, i svog beskrajnog zadovoljstva zbog njih.<\/p>\n

,,CESTO U ZIVOTU USPEH JE ONO STO COVEKU LOMI VRAT,,<\/p>\n

– Ivo Andric<\/p>\n

,,SPORO I MUCNO SE OSTVARUJU VELIKE STVARI,,<\/p>\n

– Ivo Andric<\/p>\n

,,KO JE KRIV ZA SNOVE KOJI MUCE NEVINU DECU?,,<\/p>\n

–\u00a0 Ivo Andric<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Onaj ko hoce da vlada ili koji je sticajem okolnosti doveden u polozaj da mora da vlada nad ljudima i ljudskim vrednostima, morao bi dosta toga da zna i razume, i jos vise da oseca. Svejedno da li se ta njegova vlast prostire nad skromnim kucanstvom ili nad mnogoljudnom \u2026<\/p>\n

Ceo tekst<\/i><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":766,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[12],"tags":[],"class_list":["post-251","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-tu-sam"],"yoast_head":"\n