U ovom periodu su najva\u017eniji slede\u0107i praznici: Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnjidan, Bo\u017ei\u0107. Za svaki od ovih dana i praznika vezani su na\u0161i lepi obi\u010daji.<\/p>\n

Detinci<\/strong>
\nU tre\u0107u nedelju pred Bo\u017ei\u0107 slavi se ovaj praznik. Toga dana ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogoslu\u017eenja, odrasli ve\u017eu svoju ili tu\u0111u decu. Za vezivanje se obi\u010dno koristi: kai\u0161, gajtan ili obi\u010dan kanap, ili obi\u010dan deblji konac. Obi\u010dno se zave\u017eu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zave\u017ee za sto ili stolicu. Vezivanje na Detince, Materice i Oce, ima vi\u0161estruku simvoliku. Prvo simvolizuje \u010dvrste porodi\u010dne veze, slogu, mir, po\u0161tovanje i me\u0111usobno pomaganje u svim prilikama. Drugo, upu\u0107uje uku\u0107ane na \u0161tedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje po\u0161teno zara\u0111enu imovinu i dobra dela, lako \u0107e sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Stra\u0161nom sudu, gde \u0107e se samo vrednovati ono \u0161ta je \u010dovek dobro u svom \u017eivotu u\u010dinio.<\/p>\n

Materice
\n<\/strong>U drugu nedelju pred Bo\u017ei\u0107 pada ovaj praznik. Ovo je najve\u0107i hri\u0161\u0107anski praznik majki i \u017eena. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, \u0161alom, maramom ili kai\u0161em na prepad zave\u017eu svoju majku, za noge, na isti na\u010din, kao \u0161to su njih majke vezivale na Detince. Majka se pravi da ne zna za\u0161to je vezana. Deca joj \u010destitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj na\u010din se “dre\u0161i”. Na isti na\u010din se ve\u017eu i sve udate \u017eene, koje se dre\u0161e poklonima deci: kola\u010dima, ili nekim drugim slatki\u0161ima.<\/p>\n

Oci ili O\u010devi
\n<\/strong>Ovaj praznik se praznuje poslednje nedelje pred Bo\u017ei\u0107. Toga dana, isto kao na Materice, deca vezuju svoje o\u010deve, a ovi im se “dre\u0161e” poklonima, isto kao i majke.
\nOci, Materice i Detinci su \u010disto porodi\u010dni praznici i za taj dan doma\u0107ice pripremaju sve\u010dani ru\u010dak na kome se okupi cela porodica. Ovi praznici, i obi\u010daji vezani za njih, doprinose ja\u010danju porodice, slozi u njoj, razumevanju, po\u0161tovanju izme\u0111u dece i roditelja, starijih i mla\u0111ih, \u0161to sve zajedno \u010dini porodicu jakom i zdravom. A zna se, da je porodica temelj jednoga dru\u0161tva dr\u017eave i crkve.<\/p>\n

Tucindan<\/strong>
\nNa dva dana pred Bo\u017ei\u0107, 5. januara, je Tucindan. Toga dana se kolje i redi pe\u010denica za Bo\u017ei\u0107. Nekada se pe\u010denica “tukla” ubijala krupicom soli, kasnije u\u0161icama od sekire, pa se onda, ubijeno ili o\u0161amu\u0107eno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
\nNa Tucindan, po narodnom verovanju, decu “ne valja” tu\u0107i, jer \u0107e cele godine biti nevaljala i bolova\u0107e od \u010direva<\/p>\n

Badnjidan
\n<\/strong>Dan uo\u010di Bo\u017ei\u0107a, 6. januara, zove se Badnjidan. Naziv je dobio po tome jer se toga dana se\u010de badnjak i unosi u ku\u0107u. Sa ovim danom ve\u0107 po\u010dinje Bo\u017ei\u0107no slavlje. Ujutro rano, ve\u0107 u zoru, pucanjem iz pu\u0161aka i prangija objavljuje se polazak u \u0161umu po badnjak. \u010cim svane, lo\u017ei se vatra i pristavlja se uz nju pe\u010denica. \u017dene u ku\u0107i mese bo\u017ei\u0107ne kola\u010de, torte, pripremaju trpezu za Bo\u017ei\u0107.<\/p>\n

\u0160ta je badnjak?<\/strong>
\nBadnjak je obi\u010dno mlado, hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnjidan ujutro rano se\u010de i donosi pred ku\u0107u. Uve\u010de, uo\u010di Bo\u017ei\u0107a, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pe\u010denicom unosi U ku\u0107u.<\/p>\n

Kako se se\u010de badnjak?<\/strong>
\nPre izlaska sunca, na Badnjidan, doma\u0107in sa sinovima ili unucima odlazi u \u0161umu da se\u010de badnjak. Bira se obi\u010dno mlad i prav ceri\u0107, ako nema ceri\u0107a, mo\u017ee i hrast. Stablo ceri\u0107a treba da bude toliko, da ga doma\u0107in na ramenu mo\u017ee doneti ku\u0107i. Kada odabere odgovaraju\u0107e drvo, doma\u0107in se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutra\u0161nji praznik, uzima sekiru u ruke i se\u010de badnjak. Badnjak se se\u010de i zaseca sekirom ukoso, i to sa isto\u010dne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora pose\u0107i sa tri sna\u017ena udarca. \u0160to sekira od tri puta ne prese\u010de, dovr\u0161ava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem). Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada i po\u017eeljno je da bude na svakom badnjaku. Vodi se ra\u010duna da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne sme se, dakle, zaustaviti na nekom drvetu. Iver od badnjaka se uzima i stavlja me\u0111u karlice, da kajmak bude debeo kao iver. Kad se badnjak donese ku\u0107i, uspravi se uz ku\u0107u, pored ulaznih vrata, gde stoji do uve\u010de.<\/p>\n

\u0160ta simboli\u0161e badnjak?
\n<\/strong>Badnjak simboli\u010dki predstavlja ono drvo, koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif zalo\u017eio u hladnoj pe\u0107ini, kada se Hristos rodio. Badnjak nagove\u0161tava i drvo Krsta Hristovog.<\/p>\n

Badnje ve\u010de<\/strong>
\nBadnje ve\u010de, prakti\u010dno spaja Badnjidan i Bo\u017ei\u0107. Zato se u na\u0161em narodu ka\u017ee za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao “Bo\u017ei\u0107 i Badnjidan”. Uve\u010de, kada padne mrak, doma\u0107in sa sinovima unosi u ku\u0107u pe\u010denicu, badnjak i slamu. Pe\u010denica se nosi na ra\u017enju, obi\u010dno dvojica nose izme\u0111u sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja doma\u0107icu i \u017eensku \u010deljad re\u010dima: “Dobro ve\u010de! \u010cestit Bo\u017ei\u0107 i Badnje ve\u010de!” Doma\u0107ica i \u017eenska \u010deljad posipaju pe\u010denicu i doma\u0107ina sa zobi i p\u0161enicom, odgovaraju\u0107i: “Dobro ve\u010de! \u010cestiti vi i va\u0161a pe\u010denica!” Pe\u010denica se unosi u sobu gde se obavlja ve\u010dera na Badnjidan i Bo\u017ei\u0107ni ru\u010dak, i prislanja na isto\u010dni zid, tamo gde su ikone i kandilo.
\nPo\u0161to se badnjak prethodno ise\u010de sa debljeg kraja na tri dela, veli\u010dine da mo\u017ee da stane u \u0161poret ili kakvu pe\u0107, unosi se u ku\u0107u. Isto se govori i radi kao kad se unosi pe\u010denica. Badnjak se stavlja na ognji\u0161te, ali po\u0161to ognji\u0161ta nema vi\u0161e, stavlja se pored \u0161poreta ili pe\u0107i, i odmah se jedno drvo lo\u017ei. Tamo gde nema pe\u0107i ili \u0161poreta, badnjak se stavlja kod pe\u010denice.<\/p>\n

Slama<\/strong>
\nPosle badnjaka u ku\u0107u se unosi slama. Prilikom uno\u0161enja slame doma\u0107in i doma\u0107ica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pe\u010denica Slama se posipa po celoj ku\u0107i. Doma\u0107ica u slamu pod stolom, gde se ve\u010dera, stavlja razne slatki\u0161e, sitne poklone i igra\u010dkice, koje deca tra\u017ee i piju\u010du kao pili\u0107i. Slama simvolizuje onu slamu u pe\u0107ini na kojoj se Hristos rodio.
\nVe\u010dera uo\u010di Bo\u017ei\u0107a
\nKada se unesu pe\u010denica, badnjak i slama, uku\u0107ani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar “Ro\u017edestvo tvoje…”, pomole se Bogu, pro\u010ditaju molitve koje znaju, \u010destitaju jedni drugima praznik i Badnje ve\u010de i sedaju za trpezu. Ve\u010dera je posna, obi\u010dno se priprema prebranac, sve\u017ea ili su\u0161ena riba i druga posna jela.<\/p>\n

Bo\u017ei\u0107
\n<\/strong>Najradosniji praznik me\u0111u svim praznicima, kod Srba je Bo\u017ei\u0107. Praznuje se tri dana. Prvi dan Bo\u017ei\u0107a je uvek 7. januara. Na Bo\u017ei\u0107 ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pu\u0161aka i prangija i objavljuje se dolazak Bo\u017ei\u0107a i Bo\u017ei\u0107nog slavlja.
\nDoma\u0107in i svi uku\u0107ani obla\u010de najsve\u010danije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Bo\u017ei\u0107nu liturgiju. Posle slu\u017ebe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Bo\u017ei\u0107. Ljudi se pozdravljaju re\u010dima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju: “Vaistinu se rodi!”
\nValja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Bo\u017ei\u0107a do Bogojavljenja. Kada doma\u0107in do\u0111e ku\u0107i iz crkve, pozdravi sve uku\u0107ane sa ovim radosnim bo\u017ei\u0107nim pozdravom, i oni mu otpozdrave ljube\u0107i se me\u0111usobno i \u010destitaju\u0107i jedni drugima praznik.<\/p>\n

Polo\u017eajnik
\n<\/strong>Na Bo\u017ei\u0107, rano pre podne, u ku\u0107u dolazi specijalni gost, koji se obi\u010dno dogovori sa doma\u0107inom, a mo\u017ee biti i neki slu\u010dajni namernik, i on se posebno do\u010dekuje u ku\u0107i, i zove se polo\u017eajnik.
\nPolo\u017eajnik pozdravi dom Bo\u017ei\u0107nim pozdravom, ljubi se sa uku\u0107anima i odlazi kod \u0161poreta. Otvara vrata na \u0161poretu ili pe\u0107i, ranije na ognji\u0161tu, d\u017eara vatru i govori zdravicu: “Koliko varnica, toliko sre\u0107ica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najvi\u0161e zdravlja i veselja, Amin, Bo\u017ee daj”.
\nPolo\u017eajnik simvoli\u010dki predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i do\u0161li novoro\u0111enom Hristu na poklonjenje. Doma\u0107ica posle toga poslu\u017ei polo\u017eajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je \u010dovek, koji na Bo\u017ei\u0107, i za celu narednu godinu donosi sre\u0107u u ku\u0107u.<\/p>\n

\u010cesnnca<\/strong>
\nRano ujutro na Bo\u017ei\u0107, doma\u0107ica zamesi testo od kojeg pe\u010de poga\u010du, koja se zove \u010desnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obi\u010dni nov\u010di\u0107, odozgo se bode gran\u010dicom badnjaka, i ta \u010desnica ima ulogu slavskog kola\u010da na Bo\u017ei\u0107. Kada \u010desnica bude pe\u010dena, iznosi se na sto gde je ve\u0107 postavljen Bo\u017ei\u0107ni ru\u010dak. Doma\u0107in od pe\u010denice za Bo\u017ei\u0107 se\u010de najpre levu ple\u0107ku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, doma\u0107in zapali sve\u0107u, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mla\u0111em kadionicu koji kadi celu ku\u0107u. Ukoliko neko zna peva bo\u017ei\u0107ni tropar, a ako ne, \u010dita se “O\u010de na\u0161” naglas. Kad se molitva zavr\u0161i pristupa se lomljenju \u010desnice. \u010cesnica se okre\u0107e kao slavski kola\u010d, preliva vinom i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima uku\u0107ana Onaj ko dobije deo \u010desnice u kojoj je nov\u010di\u0107, po narodnom verovanju, bi\u0107e sre\u0107an cele te godine. Kada se zavr\u0161i lomljenje \u010desnice, uku\u0107ani jedni drugima \u010destitaju praznik i sedaju za trpezu.<\/p>\n

Bo\u017ei\u0107na pe\u010denica
\n<\/strong>Prema narodnim obi\u010dajima, jedna vrsta \u017ertve koja se prinosi Bogu i vu\u010de korene iz vremena verovanja pre hri\u0161\u0107anstva, a pominje se i u starozavetnim knjigama. Poreklo je sigurno iz vremena mnogobo\u0161tva, a Crkva je ovaj obi\u010daj prihvatila i blagoslovila, sa obrazlo\u017eenjem da pose Bo\u017ei\u0107nog posta, koji traje \u0161est nedelja, jaka i mrsna hrana dobro do\u0111e.
\nZa pe\u010denicu se obi\u010dno kolje prase ili jagnje, a uz to neko jo\u0161 kolje i priprema pe\u010denu \u0107urku, gusku ili koko\u0161. Obi\u010daj vezan za klanje pe\u010denice, ostao je verovatno iz starih mnogobo\u017ea\u010dkih vremena, vezan za \u017ertvoprino\u0161enje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Bo\u017ei\u0107nog posta, koji traje \u0161est nedelja, ja\u010da hrana dobro do\u0111e, pogotovo \u0161to su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.<\/p>\n

Bo\u017ei\u0107 u urbanoj sredini<\/strong>
\nPostavlja se pitanje kako slaviti Bo\u017ei\u0107 danas, u izmenjenim uslovima \u017eivota, naro\u010dito u urbanim sredinama, gde nema ni vatre ni ognji\u0161ta, \u0161ume, drve\u0107a i gde je nemogu\u0107e na visoke spratove podizati veliko drvo i slamu. Srbi su Bo\u017ei\u0107, isto kao i krsnu slavu, slavili u te\u0161kom ratnim uslovima u rovu, na stra\u017ei, na frontu, tim pre ga je lak\u0161e slaviti u svetlim, prostranim, toplim i komfornim stanovima, u gradskim sredinama Umesto velikog drveta u crkvi se uzme osve\u0107ena gran\u010dica badnjaka i slame. Sve se to, zajedno sa pe\u010denicom, uo\u010di Bo\u017ei\u0107a unosi u ku\u0107u i stavlja ispod slavske ikone na isto\u010dnom zidu stana ili ku\u0107e.<\/p>\n

…tekst i slike preuzete sa http:\/\/www.spcoluzern.ch<\/a>\/<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iako nemam obi\u010daj da kopiram i prebacujem tudje tekstove na blog, ovom prilikom napravi\u0107u izuzetak jer mi se ovaj tekst \u010dini najobuhvatnijim kada je Bo\u017ei\u0107 i srpski obi\u010daji u pitanju. Mada opet, i u samoj Srbiji od mesta do mesta, razlikuju se obi\u010daji i u svakom slu\u0107aju postoje sitnice kojima \u2026<\/p>\n

Ceo tekst<\/i><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":766,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[10],"tags":[774,776,595,772,777,775,773,778],"class_list":["post-3248","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-cu-te-linkujem","tag-badnjak","tag-badnje-vece","tag-bozic","tag-crkveni-praznici","tag-oci","tag-slama","tag-srpski-obicaji","tag-tucindan"],"yoast_head":"\n