Pao sam sa motora. Prednja guma je pukla, motor nije imao pravac, niti sam ja imao kontrolu nad njim i neminovno je bilo da padnem.<\/p>\n

Pre nekoliko godina u razgovoru sa jednim starijim \u010dovekom, iskusnim voza\u010dem, rekao mi je da nema apsolutno nikakve teorijske ni prakti\u010dne \u0161anse da se ne padne s motora pri gumi defektu, kada je Vespa u pitanju.<\/p>\n

<\/a>I to je meni stalno bilo na pameti jer sam imao prilike da ostanem pribran pri gumi defektu zadnje gume pri brzini od oko 75 km\/h. Sre\u0107a, pribranost, okolnosti. Promenio sam gumu, nastavio dalje i od tada vozim mnogo sporije, opreznije.<\/p>\n

Medjutim, ovom prilikom, uz sve okolnosti i gumi defekt prednjeg to\u010dka moje voljene Vespice, i trassss.<\/p>\n

<\/a>Uspeo sam nekoliko puta da se oduprem padu u par sekundi. Malo pre pada, prebacio sam iz \u010detvrte u tre\u010du i smanjio brzinu na oko 40 km\/h. Malo pre pada prebacio sam te\u017ei\u0161te napred. Mislio sam da imam problem sa zadnjom gumom, osetio sam da ne\u0161to nije u redu. Ali nisam znao do pada \u0161ta se to de\u0161ava.<\/p>\n

A pao sam na neverovantom mestu. Svuda je put suv, temperatura danima preko 35 stepeni. A j a pao na delu puta gde se izliva neka voda. Sve mislim da nije kanalizacija jer nije smrdela. Uspeo sam da se odbacim nekako sa motora u zadnjem trenutku u desnu stranu i da se docekam na ruke. Nisam mogao u kolut jer nije bilo mesta, imao sam ranac pozadi na ledjima, uzbrdica.<\/p>\n

<\/a>Sre\u0107a, sve se dobro zav\u0161ilo. Verujem da sam poslednjih nekoliko sekudi balansiranja uspeo da smanjim brzinu pre samog pada. Uzbrdica mi je i\u0161la na ruku. \u0160iblje pored puta i rastinje takodje je ubla\u017eilo moj pad. Voda je skvasila deo na kom sam pao pa nije bilo toliko tvrdo. Sve u svemu, sre\u0107a!<\/p>\n