Izadjoh na terasu , tek da vidim kakvo je vreme. Suntavo, kao i predhodnih dana.<\/p>\n

Vidim komsija izasao iz bolnice, bio par nedelja zbog pritiska.<\/p>\n

Vidim drugog , kako nalakcen na svoju terasu, pije jutarnju kafu.<\/p>\n

Vidim kako mali pezo stoji pakiran , bas onako kako sam ga ostavio one noci kad su njegov vlasnik i zena otisli na previjanje u bolnicu , posle sudara . Jedva sam ga prevezo do parkinga, skrsenog i neispravnog. Stoji tako , nedirnut. Kljuceve sam vratio.<\/p>\n

Vidim jednog lika kako se vraca iz jutarnje nabavke, ide i prica sam sa sobom.<\/p>\n

Ne videh ni jednu komsinicu.<\/p>\n

Smetam lastama koje vredno rade , i zbog mene ne mogu da sredjuju svoja gnezda kojih je 8 kom. iznad moje glave.<\/p>\n

Aj da pisem malo , kad mi se moze, pa da se uzmem i ja u svakodnevne poslove.<\/p>\n

A moze mi se jer za malo da mi se ne moze. Preziveh jucerasnji dan.<\/p>\n

Bolela me glava , pa reko da izmerim pritisak, bas kad sam dosao juce s posla. Imam sta da vidim. Meni pritisak nikad nije iso preko 120, gornji. A juce 145. Odem u Hitnu, kad tamo 160 gornji a donji koji mi u zivotu nije bio veci od 95, pokazuje 120.<\/p>\n

Dala mi doktorka neke vitamine u venu , a nedugo zatim i tri tabletice koje sam sazvakao i progutao. Uh, kako su odvratne. A , onda sam sedeo u holu i cekao , cekao, cekao… Doktorka za to vreme dva puta isla na intervenciju, a ja jednom na pisanje. Sedim, a glava ko aerodrom. Samo uzlecu i slecu neki veliki avioni. Prolaze neki ljudi pored mene i gledaju me, a gledam i ja njih. Zovem Babu da joj kazem da mi je dobro i da ne dolazi, da mogu sam. Uzeo sam njen telefon jer sam moje telefone ostavio kuci, iskljucio ih da mi ne smetaju.<\/p>\n

Ponovno merenje pritiska posle nekih sat vremena i sad je aparat pokazao idealnih 120\/80, tek da mogu spokojan da se vratim kuci.<\/p>\n

Baba odlepila, ukenjala se za mene, a ja takodje, isto se ukenjao od straha za mene.<\/p>\n

Bem ti zivot, bem ti stresove…<\/p>\n

Nakupilo se, bas onako na gomilu, pa izgleda mora negde da izbije. A gde ce drugde nego direktno na srce.<\/p>\n

Svi imamo stresove svakodnevne, ali niko ne mari za moje, nego samo jos svoje nabacuju kod mene. A ja ko neki klen, davaj, davaj, resavaj i svoje i tudje probleme.Dok sam sedeo juce u onom usranom holu Hitne sluzbe, jedna od misli koja mi je isla kroz glavu je i da svi oni ljudi kojima na bilo koji nacin pomazem, ne mare za mene i moje probleme i da ih savrseno boli ona stvar sto eto i ja imam dusu i sto imam i svoje probleme. Zabole ih sto mogu da pandrknem. Bitno je da im ispunim prohteve, zelje i njihove nerealne interese. A granicu nemaju. OK, razumem ih u potpunosti.<\/p>\n

Ali moram i sebe da razumem. I mene jebe cela ova situacija, i moja deca treba da jedu, imaju knjige i odecu. Hocu i ja da vozim kola i idem u pozoriste…<\/p>\n

Kad vas nesto ne ubije, samo vas ojaca. A ja ojacah, kobajagi. Mislim kako sam jak, a u stvari sam slabasan i sve primam k srcu. A onda mi se desi neverovatna stvar , pritisak koji je za mene nepojmljiv. Samo jos jedan dokaz da sam i ja od krvi i mesa i da moram da vodim malo racuna i o sebi.<\/p>\n

Lezim sinoc i razmisljam kako cu od ponedeljka uzeti slobodne dane i odmoriti se malo od posla i od svega, a jutros , evo dok pijem kafu sa mojom Bakicom, vec planiram u svojoj jebanoj glavi sta cu sve da uradim za vikend, sta me sve ceka da uradim sledece nedelje , kao da mi ono od juce nije ni bilo nista, kao da me opomena zaobisla i kao da vazi za nekog drugog a ne za mene.<\/p>\n

Kaze mi Baka kao su neki kreteni zvali juce popodne dok sam bio kod lekara, naravno zbog posla. Jebo ih poso a mene jos i vise. Ma ima sve da propadne ako mene nema. Oce, djoka. Koga nema, bez njega se moze. E pa, ima da me nema, a neka posao trpi i neka ga rede neki drugi, koji hoce, ja necu. Malo cu da apstiniram.<\/p>\n

Malo cu da dam sebi oduska i uzivam u nekim stvarima koje su meni lepe. Malo da sakupim snagu , energiju i zelju da krenem ponovo, ali fit i jak, a ne skrhan i sjeban. Koliko sam radio u zadnje vreme, mogao bih da ne idem na posao godinu dana. Sto je naravno nemoguce, al ajd.<\/p>\n

Idem sad na pijacu sa Babom, a posle cu da spremam neki lep rucak i da uzivam u zivotu.<\/p>\n

Uzivaj te i svi vi koji citate ovo i nemojte da dozvolite da vam vikend propadne u glupim i nevaznim stvarima.<\/p>\n

Zivot je lep i treba ga ziveti. Iskoristimo ga na najlepsi moguci nacin.<\/p>\n

Juce kad sam video kod Ludog Zmaja sta radi koza<\/a>, doslo mi i ja da se namestim da i mene naguzi. Nekako mi lepse dodje da me koza naguzi nego da me ubije pritisak.<\/p>\n

Ajmo iz pocetka, sa osmehom na licu, u zivot, u lep dan i kad pada kisa i kad je sumorno…<\/p>\n

Ajmo svi ruke gore, ziveli !<\/p>\n

<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Izadjoh na terasu , tek da vidim kakvo je vreme. Suntavo, kao i predhodnih dana. Vidim komsija izasao iz bolnice, bio par nedelja zbog pritiska. Vidim drugog , kako nalakcen na svoju terasu, pije jutarnju kafu. Vidim kako mali pezo stoji pakiran , bas onako kako sam ga ostavio one \u2026<\/p>\n

Ceo tekst<\/i><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":766,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[16,3,12],"tags":[107],"class_list":["post-507","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-moje-pricice","category-o-meni","category-tu-sam","tag-zivot"],"yoast_head":"\n